Pitanje iz naslova otvara mnoge dileme kao i niz dodatnih pitanja. Od toga šta je sistem, preko toga da li je bolje imati ikakav nego nikakav sistem pa sve do filozofskih razmatranja kompleksnih sistema, ljudi, računara, softvera, veštačke inteligencije i tome slično.
Naše iskustvo pokazuje da je bolje imati nekakav sistem, nego nikakav. Ako sistem postoji, može se unapređivati. Nešto što ne postoji ne može se unapređivati. Sa druge strane, loš sistem kada se unapredi dobiće se (logikom komparacije prideva) gori sistem, umesto očekivanog boljeg sistema.
Podsetimo se: dobar, bolji, najbolji; za razliku od: loš – gori – najgori.
Dakle, ako unapređujemo loš sistem dobićemo gori, a ne očekivano bolji. I to je često iznenađenje za većinu kompanija. Neke sisteme ili „sisteme“ jednostavno treba preurediti i postaviti na zdrave osnove, a tek onda krenuti sa unapređenjem.
Iskreno verujemo da je to najvažniji nulti korak. Softver je samo refleksija sistema. Ako je sistem loš i softversko rešenje primenjeno na loš sistem daće loše rezultate.
Mi želimo da pomognemo sistemima koje ima smisla unapređivati. Sa druge strane, pitanje je koliko smo i sami sebi, a i drugima, spremni da priznamo da je promena neophodna?